Анацардиацеае: карактеристике и примери породице Сумац

Анацардиацеае је породица цветних биљака познатих као породица сумак. Име потиче од грчких речи "ана" што значи "без" и "цардиа" што значи "срце", вероватно због чињенице да плод неких врста из ове породице не садржи пулпу или сок, попут срца. Ова породица обухвата и листопадно и зимзелено дрвеће и жбуње, са преко 60 родова и око 1500 врста које се налазе широм света, посебно у топлим умереним и тропским регионима.ӕӕӕ2. Које су неке уобичајене карактеристике Анацардиацеае ?ӕӕНеке уобичајене карактеристике Анацардиацеае укључују:ӕӕ* Једноставне, наизменичне листове са целим ивицама или са неколико зубацаӕ* Мали, неупадљиви цветови који су често зеленкасто-жути или белиӕ* Плод који је коштица (а једно семе окружено меснатим спољним слојем) или семе (плод са кожном кором и меком, сочном унутрашњошћу)ӕ* Дебела, тврда кора која може бити храпава или глаткаӕ* Млечни сок који може да иритира кожуӕ * Неке врсте имају бодље или трње на стабљикама и листовимаӕӕӕ3. Који су неки примери Анацардиацеае ?ӕӕНеки примери Анацардиацеае укључују:ӕӕ* Индијски орах (Анацардиум оццидентале) - листопадно дрво пореклом из Бразила и сада се широко узгаја у тропским регионима због својих јестивих семенкиӕ* Пистација (Пистациа вера) - једно од биљака регион Блиског истока и Медитерана, познат по јестивим орашастим плодовимаӕ* Мастику (Пистациа лентисцус) – зимзелени жбун или мало дрво пореклом из медитеранског региона, са ароматичним листовима и плодовима који се користе у парфемима и традиционалној медициниӕ* Теребинтх (Пистациа теребинтхус) – зимзелени жбун или мало дрво пореклом из медитеранског региона, са тврдим, издржљивим дрветом и воћем које се користи као ароме.* Сумац (Рхус спп.) - листопадно жбуње или мало дрвеће које се налази широм Северне Америке, Европе и Азије, познато по њихово светло црвено или љубичасто јесење лишће и јестиво, кисело воће.