Апозиција у лингвистици: дефиниција и примери

У лингвистици, апозиција је граматичка конструкција у којој су два или више елемената постављени један поред другог и имају исту граматичку функцију. Такође је познат као „апозициона структура“ или „апозитивна фраза“.ӕӕАпозиција се користи за преношење додатних информација о именици или заменици, а често се користи да пружи више детаља или јасноће о референци именице или заменице. На пример:ӕӕ* "Човек који је написао књигу" је апозиција "човек" и "који је написао књигу". Оба елемента имају исту граматичку функцију (субјекат), али дају различите информације о референту „човек“.ӕ* „Компанија која је основана 1990. године“ је апозиција „компаније“ и „која је основана 1990. године“. Оба елемента имају исту граматичку функцију (субјекат), али дају различите информације о референту „компаније“.ӕӕАпозиција се може користити на различите начине у језику, као што су:ӕӕ* Именичке фразе: Могу се користити две или више именских фраза постављен један поред другог да формира апозицију. На пример: „Човек који је написао књигу и његова жена“ је апозиција „мушкарац“ и „његова жена“.ћ* Придевске фразе: Придевска фраза се може ставити иза именице да би се формирала апозиција. На пример: „Велика кућа“ је апозиција од „велика“ и „кућа“.ӕ* Предлошке фразе: Предлошка фраза се може ставити иза именице да би се формирала апозиција. На пример: „Књига на столу“ је апозиција „на столу“ и „књига“.ӕӕ Укратко, апозиција је граматичка конструкција која омогућава да два или више елемената буду постављени један поред другог и да имају исту граматичку функцију , пружајући додатне информације о именици или заменици. Користи се на различите начине у језику да би се пренело више детаља или јасноће о референту именице или заменице.