Аузоније: мајстор касноримске поезије

Аузоније (око 310. – око 395.) је био римски песник и реторичар, који је живео у време касног Римског царства. Рођен је у Бурдигали (данашњи Бордо) у Галији, а студирао је код познатог реторичара Грацијана у Риму. Служио је као учитељ цара Валентинијана ИИ, а касније је постао високи званичник у царској администрацији.ӕӕАузоније је најпознатији по својој поезији, која укључује епиграме, оде и елегије. Његова дела се одликују техничком вештином и одразом културних и друштвених вредности касног Римског царства. На њега су посебно утицала дела Вергилија и Хорација, а његова поезија се често бави темама као што су љубав, пријатељство и пролазна природа људског живота.ӕӕНека од Аузонијевих најпознатијих дела су:ӕӕ* „Мозелска химна” (Химнум де ла Моселле), песма која слави лепоту реке Мозел и региона Галије где је рођен.ӕ* „Елегија о смрти његове жене“ (Елегија у сећање на његову жену), песма жалости смрт његове жене, која је умрла током порођаја.ӕ* „Гозба десет краљева“, дуга наративна песма која говори причу о фантастичној гозби коју је приредило десет краљева у митској земљи.ӕӕ Све у свему, Аузоније се сматра једним од најзначајнијих латинских песника касног Римског царства, а његова дела се и даље проучавају и диве због њихове техничке вештине и увида у културу и вредности тог времена.