Дермобранхијатне животиње: Дисање под водом са шкргама коже
Дермобранхијат (од грчког "дерма" што значи кожа и "бранцхиа" што значи шкрге) је термин који се користи у зоологији да опише животињу која има кожне шкрге или дише кроз кожу. Овај тип дисања се назива кожно дисање.ӕӕКод животиња, кожа служи као респираторни орган, омогућавајући размену кисеоника и угљен-диоксида између околине и крвотока. Овај процес је од суштинског значаја за водене животиње које немају приступ ваздуху, као што су рибе, водоземци и неки гмизавци.ӕӕДермобранхијатне животиње се обично налазе у воденим срединама, где користе своју кожу да апсорбују кисеоник из околне воде. Кожа садржи специјализоване ћелије зване чулни органи који помажу у откривању промена у окружењу и регулишу дисање.ӕӕНеки примери дермобранхијатних животиња укључују:ӕӕ1. Рибе: Многе врсте риба имају кожне шкрге које им омогућавају да дишу под водом. Ове шкрге се састоје од танких влакана ткива које извлаче кисеоник из воде.ӕ2. Водоземци: Жабе и жабе имају кожне жлезде које производе слуз, што им помаже да дишу под водом. Кожа такође садржи специјализоване ћелије зване „органи за дисање” који им омогућавају да размењују гасове са околином.ӕ3. Гмизавци: Неке врсте корњача и крокодила имају кожне шкрге које им омогућавају да остану потопљени у води дужи временски период.ӕ4. Инсекти: Неки инсекти, као што је ронилачки паук, имају кожне шкрге које им омогућавају да дишу под водом. Ове шкрге се састоје од специјализованих ћелија које извлаче кисеоник из воде.ӕӕ Све у свему, дермобранхијатне животиње су развиле јединствене адаптације које им омогућавају да преживе у воденом окружењу без приступа ваздуху.