Заборављено царство Тангута: средњовековна држава у северозападној Кини

Тангут (кинески: 唐ут; пињин: тангут) је била средњовековна држава која је постојала од 10. до 13. века на подручју данашње северозападне Кине и провинције Гансу. Тангути су били тибето-бурманска етничка група која је говорила језиком сродним модерном тибетанском и бурманском.ӕӕТангутско царство, познато и као Западна Сја (кинески: 西夏; пињин: кикиа), основао је 982. године н.е. цар Таизонг из Тангут, који је прогласио независност од династије Северна Сонг. Царство је достигло свој врхунац за време владавине цара Рензонга од Тангута (1028-1063 нове ере), када је контролисало огромну територију која се протезала од данашње провинције Гансу до делова данашњег Синђианга и Унутрашње Монголије.ӕӕТангутско царство је било познато по своју јединствену културу, која је мешала елементе тибетанског будизма, кинеског конфуцијанизма и средњоазијских номадских традиција. Тангути су били вешти у обради метала, ткању и прављењу папира, а њихови занатлије су производили сложене скулптуре, слике и керамику.ӕӕМеђутим, царство је опадало у 13. веку због унутрашњих сукоба, монголских инвазија и фактора околине као што је суша и глад. 1227. године нове ере, Монголи под Џингис-каном освојили су Тангутско царство, означивши крај његове независности. Тангутски језик и култура су током времена углавном нестали, али се њихово наслеђе још увек може видети у архитектури, уметности и књижевности овог региона.