Значај егзилара у талмудском вавилонском јеврејству

Егзиларх (хебрејски: אכסלאר, Акхсалар) је била титула која се користила у јеврејској заједници Вавилона током талмудског периода (3. до 6. век нове ере). То се односило на шефа јеврејске академије или јешиве у Вавилону, који је био одговоран за подучавање и тумачење јеврејског закона.ӕӕЕгзиларх се сматрао духовним вођом јеврејске заједнице у Вавилону и постављале су га јеврејске власти у Вавилону. Играо је важну улогу у одржавању јеврејске традиције и осигуравању да се јеврејски закон правилно поштује. Ексиларх је такође био укључен у развој јеврејске литургије и обичаја, а његове одлуке су поштовали Јевреји широм талмудског света.ӕӕТитула „егзиларх” је изведена из хебрејске речи „галут”, што значи „изгнанство”. То одражава чињеницу да је јеврејска заједница у Вавилону живела у изгнанству и да је егзиларх био вођа који им је помогао да одрже своју традицију и идентитет упркос њиховој физичкој удаљености од земље Израела.