Значај постлудија у музици

Постлуд је музичко дело које прати главни део музичког дела, обично фугу или токату. Често се користи да се дело доведе до задовољавајућег закључка и да се слушаоцу пружи осећај затворености. Термин „постлуде“ потиче од латинских речи „пост“ што значи „после“ и „лудус“ што значи „игра“.ӕӕУ периоду барока, постлудије су се обично користиле у оргуљској музици, посебно у делима Баха. Ова дела су често писана као низ кратких, виртуозних пасуса који су приказивали вештину и технику извођача. Постлудиј се обично пуштао након главног дела дела и служио је за додавање осећаја драме и закључка делу.ӕӕУ модерним временима, термин „постлудиј“ се понекад користи шире да се односи на било које музичко дело које следи други комад, без обзира на стил или период у коме је написан. Међутим, његово првобитно значење и функција као завршног дела остају исти.