Значај претора у старом Риму

Претор (множина: праеторес) је латинска реч која се односи на високо рангираног магистрата или гувернера у старом Риму. Термин потиче од латинске речи „прае“, што значи „пре“, и „торес“, што значи „чувари“ или „заштитници“.ӕӕ У старом Риму, претори су бирани од стране народа да служе као судије који би надгледали различите аспекте римског живота, као што су администрација правде, управљање јавним финансијама и управљање провинцијама. У старом Риму постојало је неколико врста претора, укључујући:ӕӕ1. Претор урбанус: Ово је био највиши чин претора, одговоран за надгледање града Рима и његове администрације.ӕ2. Претор перегринус: Ова врста претора је надгледала питања везана за спољне послове и управљање покрајинама ван Италије.ӕ3. Претор преторио: Овај претор је служио као заменик цара и био је одговоран за надгледање царског суда и спровођење правде.ӕ4. Претор иудициариус: Овај претор је био одговоран за надгледање правосудног система и председавање судовима.ӕӕУлога претора у старом Риму била је значајна, јер су играли кључну улогу у управљању градом и провинцијама, и често су сматрани за степенице камен на више политичке функције, као што су конзулат или царски трон.