Значај Садата у исламу

Садат (арапски: سادات) је термин који се у исламу користи за означавање праведних претходника муслиманске заједнице, посебно асхаба пророка Мухамеда (мир нека је с њим). Реч „Садат“ значи „праведни“ или „побожни“ на арапском.ӕӕ Концепт Садата је заснован на идеји да је рана муслиманска заједница била благословена групом појединаца који су били изузетно побожни и праведни, и који су играли пресудну улогу у ширењу ислама. Ови појединци су били познати по својој оданости Богу, познавању ислама и преданости да живе у складу са учењима пророка Мухамеда ас.ӕӕ Садат се сматра примером идеалног муслиманског понашања и поштује га Муслимани као узори. Верује се да су поседовали изузетне духовне квалитете, као што су понизност, саосећање и мудрост, и да су били познати по својој способности да воде друге на путу ка праведности.ӕӕ Неки од најистакнутијих другова пророка Мухамеда (мир нека је с њим) који се сматрају делом Садата укључују:ӕӕ1. Абу Бекр (нека је Аллах задовољан њиме)ӕ2. Омар ибн Ал-Хаттаб (нека је Аллах задовољан њиме)ӕ3. Осман ибн Афан (нека је Аллах задовољан њиме)ӕ4. Али ибн Еби Талиб (нека је Аллах задовољан њиме)ӕ5. Талха ибн Убаидуллах (нека је Аллах задовољан њиме)ӕ6. Зубаир ибн ал-Аввам (нека је Аллах задовољан њиме)ӕ7. Абдур Рахман ибн Авф (нека је Аллах задовољан њиме)ӕ8. Саад ибн Еби Вакас (нека је Аллах задовољан њиме)ӕ9. Аммар ибн Јасир (нека је Аллах задовољан њиме)ӕ10. Микдад ибн Асвад (нека је Аллах задовољан њим)ӕӕ Ове појединце, и друге сличне њима, муслимани поштују као примјере идеалног муслиманског понашања и памте их по њиховом доприносу ширењу ислама и њиховој посвећености животу у складу са учењима Посланика Мухамеда а.с.