Историја кинескопа: чување представа уживо за касније гледање

Кинескоп је термин који се користи за описивање процеса снимања телевизијских емисија или других наступа уживо помоћу камере која се налази испред екрана. Ова техника омогућава да се емисија сними и сачува за касније гледање, а обично је коришћена у раним данима телевизије пре појаве видео касетофона.ӕ Реч „кинескоп“ потиче од грчких речи „кинеин“, што значи „да померити се“ и „скопеин“, што значи „видети“. Измислио га је проналазач првог система кинескопа, Макс Фактор, који је био шминкер и филмски продуцент. Технологију је развио 1920-их као начин за снимање наступа уживо за касније емитовање, и брзо је постала суштинско средство за телевизијску продукцију.ӕКинескопи су се обично правили помоћу 16 мм камере која је била постављена испред екрана, са фокусираним сочивом на извођаче или водитеље. Камера би снимила слику емисије док се емитује, а резултујући филм би потом могао да се монтира и дистрибуира другим станицама или позориштима.ӕИако су кинескопи били широко коришћени у раним данима телевизије, они су углавном замењени више савремене технологије снимања као што су видео касетофони и системи за дигитално снимање. Међутим, термин "кинескоп" се и даље користи у неким контекстима за означавање процеса снимања наступа уживо за касније емитовање.