Контроверзна историја лоботомије: од лечења менталних болести до метафоричке употребе

Лоботомија је била врста психохирургије која је укључивала сечење или стругање делова мозга за лечење менталних болести. Развијен је 1930-их и постао популаран 1940-их и 1950-их као третман за низ стања, укључујући шизофренију, депресију и анксиозност. Процедура се често изводила на пацијентима који нису реаговали на друге облике лечења, и сматрало се да је то начин да се „ресетује” мозак и ублажи симптоми.ӕӕ Међутим, познато је да лоботомија носи и озбиљне ризике, укључујући нападе, инфекцију , па чак и смрт. Поред тога, многи пацијенти који су били подвргнути процедури доживели су значајне промене личности и остали су са значајним когнитивним оштећењима. Као резултат тога, употреба лоботомије као третмана за менталне болести опала је 1960-их и 1970-их, а сада се сматра да је то у великој мери дискредитована пракса.ӕӕДанас се израз „лоботомизација” често користи метафорички да опише било коју ситуацију у којој неко или је нешто измењено или модификовано на значајан начин, често без њиховог пристанка или против њихове воље. На пример, неко би могао рећи да је одређена политика или одлука „лоботомизована“ ако је значајно промењена или разводњена. Термин се често користи да пренесе идеју да је нешто измењено на начин који није користан или пожељан.