Контроверзни концепт неуролеме: разумевање њене историје и тренутног статуса

Неуролема је термин који је увео Сантјаго Рамон и Кајал почетком 20. века да би описао специфичну врсту глијалне ћелије за коју је веровао да је одговорна за формирање и одржавање неуронских кола у мозгу.ӕӕПрема Рамону и Кајалу, неуролеммата су биле специјализоване глијалне ћелије које су окруживале аксоне неурона и пружале матрицу подршке за раст и развој ових аксона. Веровао је да неуролема игра кључну улогу у формирању синапси и успостављању неуронских веза између различитих делова мозга.ӕӕМеђутим, од времена Рамона и Кајала, концепт неуролеме је у великој мери дискредитован од стране других научника, који нису открили да нема доказе који поткрепљују његово постојање. Многи истраживачи сада верују да су структуре које је Рамон и Кајал описао као неуролемате заправо само тип астроцита, општијег типа глијалне ћелије која се налази у целом мозгу.ӕӕУпркос томе, термин „неуролема“ се и даље користи у неким научна литература као начин упућивања на потпорни матрикс глијалних ћелија и других структура које окружују неуроне и помажу у одржавању њихове функције. Међутим, важно је напоменути да концепт неуролеме како га је описао Рамон и Кајал није широко прихваћен као валидна научна теорија.