Моћ Поноша: откривање предности напорног рада и посвећености

Понос (грчки: πονος) је грчка реч која је преведена на енглески као „труд“, „рад“, „напор“ или „напоран рад“. Често се користи у контексту духовних пракси, као што су медитација и свесност, да се опише напор и посвећеност потребни за култивисање одређене вештине или врлине.ӕӕУ будизму, понос се сматра једним од четири суштинска квалитета која су неопходна за духовно развој, заједно са сатима (свесност), самадхи (концентрација) и вирииа (енергија). Пракса поноса подразумева развијање снажне радне етике и спремности да се уложи напор потребан за постизање својих циљева, уз истовремено вођење рачуна о садашњем тренутку и неговање осећаја унутрашњег мира и равнотеже.ӕӕУ контексту стоицизма, понос је посматра као кључну врлину која је неопходна за лични раст и самоусавршавање. Стоици су веровали да појединци треба да теже да живе животом врлина и самодисциплине, и да је за то потребна спремност да се уложи напор потребан за постизање својих циљева, чак и када је то било тешко или непријатно.ӕӕ Све у свему, понос је концепт који наглашава важност напорног рада, посвећености и истрајности у постизању својих циљева, уз истовремено неговање осећаја унутрашњег мира и равнотеже.