Моћ тишине: Откључавање унутрашњег мира и повезаности

Тишина се односи на одсуство буке или сметњи. Може се користити за описивање физичког окружења, као што је соба или шума, где има мало или нимало буке. Такође се може користити за описивање нечијег понашања или држања, као што је неко ко је тих и резервисан. У том смислу, тишина се може односити на недостатак вокализације или покрета, и може се посматрати као знак поштовања, понизности или интроспекције.ӕӕУ духовном контексту, тишина се може повезати са унутрашњим миром, контемплацијом и везом са божанским. Може се посматрати као стање бића које нам омогућава да слушамо сопствени унутрашњи глас и да се повежемо са тишином и тишином која лежи у нама.ӕӕ Све у свему, тишина је стање бића које карактерише недостатак буке или узнемиравање и може се повезати са квалитетима као што су поштовање, понизност, интроспекција и духовна повезаност.