Опасности од прекомерне цензуре: како аутоцензура гуши креативност и напредак

Прекомерна цензура се односи на чин претераног опреза или рестриктивности у свом језику или поступцима, често да би се избегло увредање других или изазивање контроверзе. Ово се може манифестовати на различите начине, као што је избегавање одређених тема или речи које би се могле сматрати осетљивим или запаљивим, или предузимање екстремних мера да се избегне било какво потенцијално погрешно тумачење нечијих намера.ӕӕПретерцензура се може посматрати као облик самоцензуре, где појединци ограничавају своје изражавање или поступке како би се прилагодили друштвеним нормама или очекивањима. Ово може угушити креативност, иновативност и отворену комуникацију, јер људи можда не желе да изразе своје праве мисли или идеје из страха да ће бити осуђени или изопштени.ӕӕУ неким случајевима, прекомерна цензура такође може довести до културе политичке коректности, где одређене речи или фразе се сматрају табуом, а свако одступање од ових норми наилази на оштре критике или казне. Ово може створити климу страха и анксиозности, у којој људи оклевају да говоре шта мисле или изразе своја права уверења из страха да ће бити означени као „политички некоректни“.ӕӕ Све у свему, прекомерна цензура може имати негативне ефекте на комуникацију, креативност и друштвени напредак, јер може да угуши отворено изражавање и размену идеја. Важно је успоставити равнотежу између поштовања туђих осећања и избегавања увреде, истовремено омогућавајући слободну и отворену комуникацију.