Откривање значаја Рахаб у јеврејској традицији

Рахаб је термин који се у Библији користи за означавање неба или небеса. Потиче од хебрејске речи „рацха“, што значи „пространо“ или „широко“. У библијском језику, Рахаб се често користи да опише пространство неба и божанско царство које се налази изван домета људског разумевања.ӕӕУ књизи о Јову, на пример, Рава је описана као „граница“ или „граница“ који одваја земаљско царство од божанског (Јов 26:5-6). Слично томе, у књизи Псалама, Рахаб се користи да опише моћ и величанственост Бога, за кога се каже да је „устоличен изнад вода“ (Псалам 104:2-3).ӕӕ Поред употребе у Библији, Термин Рахаб се такође користио у јеврејском мистицизму за означавање божанског царства које је изван домета људског разумевања. У овом контексту, Рахаб се често повезује са концептом „цимцума“, или божанског повлачења, за које се каже да је створило простор за појаву стварања.ӕӕ Све у свему, израз Рахаб је богат и сложен израз који се користи на разне начине у целој јеврејској традицији. Било да се користи да опише пространство неба, моћ и величанственост Бога или божанско царство изван људског разумевања, Рахаб служи као подсетник на природу божанског које изазива страхопоштовање и границе људског разумевања.