Откривање историје и значаја Имплувиума у староримској архитектури

Имплувијум (од латинског "имплуере", улити се) је термин који се користи у староримској архитектури да опише плитки базен или базен који је уграђен у под просторије, обично у перистилу или атријуму. Имплувијум је коришћен за прикупљање и каналисање кишнице која је улазила у зграду кроз кров, а често је био украшен китњастим фонтанама или скулптурама.ӕӕ Имплувијум је био важна карактеристика римске домаће архитектуре, јер је пружао згодан и ефикасан начин за прикупљање и одлагање кишнице, која је била неопходна за испирање тоалета и других санитарних чворова. Вода сакупљена у имплувијуму могла је да се користи и за наводњавање, чишћење и друге сврхе у домаћинству.ӕӕПоред својих практичних функција, имплувијум је био и декоративни елемент који је давао визуелни интерес унутрашњости римских грађевина. Често је био окружен китњастим мозаицима или фрескама, а могао је да садржи сложене фонтане или скулптуре које су допринеле укупној естетици простора.