Посвећеник: средњовековна хришћанска пракса самоће и оданости

Анхорит је термин који се у средњем веку користио за описивање хришћанског пустињака или пустињака који је живео у самоћи и сиромаштву, често у келији или колиби у близини цркве или манастира. Реч „анахорети“ долази од латинског „анахоретес“, што значи „онај који живи на забаченом месту“.ӕӕАхорети су били појединци који су своје животе посветили Богу и настојали да живе животом екстремног аскетизма, одричући се свих овоземаљских поседа и задовољства. Често су живели у изолацији, преживљавајући од милостиње и донација других, и проводили време у молитви, медитацији и духовној контемплацији.ӕӕ Пракса анхоритизма била је посебно популарна у средњем веку, посебно међу женама које су често биле привучене на овај начин живота као средства за бекство од ограничења и очекивања које им поставља друштво. Многи анахорети су били веома поштовани и поштовани због своје побожности и духовне мудрости, а неки су чак постали познати по својим списима и учењима.ӕӕДанас се не користи уобичајено израз „анахорети“, већ концепт живљења у самоћи и оданости Богу наставља да буде важан део многих верских традиција.