Разумевање аблативног падежа и аблаута у језику

Аблатив је граматички термин који се односи на врсту падежа или облика речи који се користи у неким језицима, укључујући немачки и латински. У овим језицима, аблатив се користи за означавање начина на који се радња изводи, или тачке поласка или доласка радње.ӕӕУ немачком, аблатив се обично користи иза одређених глагола, као што је „гехен“ ( ићи) или „коммен“ (доћи), да укаже на правац кретања или почетну тачку радње. На пример:ӕӕ* Ицх гехе нацх Хаусе. (Идем кући.)ӕ* Ер коммт аус Берлин. (Долази из Берлина.)ӕӕУ латинском, аблатив је коришћен да означи средство којим се нека радња изводи, односно место поласка или доласка радње. Такође је коришћен да означи објекат предлога. На пример:ӕӕ* Агамус пецуниам. (Хајде да купимо новац.)ӕ* Его амо либрос. (Волим књиге.)ӕӕИзраз „аблаут“ потиче од латинске речи „аблатум“, што значи „однесен“. Користи се за описивање промене звука која се дешава у неким језицима, укључујући немачки и енглески, где протоиндоевропски *б- постаје *п- или *т- у одређеним контекстима. Ова промена звука је позната као Гримов закон.ӕӕНа пример, на немачком, реч „отац“ (Ватер) је изведена из протоиндоевропског корена *пх2тер-, који је постао *патер- на латинском и *ватер- на немачком . Ова промена је пример аблаута.