Разумевање Адагио и Адагиетто у класичној музици

Адагио је музички израз који означава спор и величанствен темпо, обично између 66 и 76 откуцаја у минути. Термин је настао у периоду барока и коришћен је да опише специфичну врсту плесног покрета који карактеришу грациозни и достојанствени покрети.ӕӕУ савременој класичној музици, термин адагио се често користи да означи спор и контемплативан део дела, често са више интроспективно или емоционално расположење. Темпо може да варира, али је генерално спорији од алегра и бржи од андантеа.ӕӕАдагиетто, с друге стране, је поџанр адагија који се одликује блиставијим и грациознијим темпом, обично између 72 и 80 откуцаја у минути . Често се користи у спорим покретима класичне музике како би се створио осећај чежње или носталгије.ӕӕУ сажетку, адагио је општи термин за спори темпо, док је адагиетто специфичан поџанр адагија са живахнијим и грациознијим темпом.