Разумевање аномализма: скептични приступ стварности

Аномализам је филозофска позиција која тврди да је наше свакодневно разумевање света у основи погрешно или варљиво. Термин „аномализам“ сковао је филозоф и логичар Вилард Ван Орман Квајн у свом утицајном раду „Две догме емпиризма“ (1951).ӕӕ Према Квајну, наша уобичајена веровања о свету заснивају се на скупу претпоставки и уверења која нису отворена за емпиријску проверу или фалсификовање. Ове претпоставке и уверења су често прећутне или несвесне и обликују наше разумевање стварности на дубоке начине. Међутим, пошто ове претпоставке и веровања нису предмет емпиријског тестирања, не могу се оправдати или доказати научним истраживањем.ӕӕ Аномализам је стога скептичан став који оспорава идеју да је наше свакодневно разумевање света тачно или потпуно. То сугерише да су наша уобичајена веровања о стварности увек привремена и подложна ревизији, и да могу постојати аспекти стварности који су изван нашег разумевања или разумевања.ӕӕЈедна од кључних импликација аномализма је да поткопава идеју јасне разлике између емпиријско и неемпиријско. Према Квајну, ова разлика није тако јасна као што мислимо, и можда постоје аспекти стварности који нису отворени за емпиријско истраживање. Ово доводи у питање традиционални поглед на науку као трагање за објективном истином заснованом на емпиријским доказима.ӕӕДруга импликација аномализма је да наглашава ограничења језика и наше способности да опишемо свет. Квајн тврди да наш језик и концепти нису адекватни да обухвате пуну сложеност стварности и да могу постојати аспекти стварности који се не могу описати или разумети језиком. Ово доводи у питање идеју о директној кореспонденцији између језика и стварности и сугерише да је наше разумевање стварности увек посредовано нашим језичким и когнитивним оквирима.ӕӕ Све у свему, аномализам је филозофска позиција која доводи у питање наше свакодневно разумевање света и наглашава ограничења наше знање и разумевање. Наглашава привремену природу наших веровања и важност скептицизма у научним истраживањима, и доводи у питање традиционалне погледе на науку и природу стварности.