Разумевање антиномизма: теолошка позиција која одбацује Божји закон

Антиномизам је теолошки став који сматра да Божји закон, посебно Десет заповести, није обавезујући за хришћане. Ово веровање је засновано на идеји да је спасење бесплатан дар благодати и да држање закона не може заслужити или допринети нечијем оправдању пред Богом.ӕӕ Термин „антиномиан“ потиче од грчких речи „анти“, што значи „против“, и "номос", што значи "закон". Стога се антиномизам може схватити као „против закона“ или „безакоња“.ӕӕ Антиномизам има дугу историју у хришћанској теологији, која датира још од раних црквених отаца. Међутим, добио је нарочиту важност током реформације, када су неки протестантски теолози тврдили да Божји закон више није релевантан за вернике у Исуса Христа. Они су веровали да је закон примењив само на старозаветни Израел и да хришћани нису везани његовим заповестима.ӕӕКритичари антиномизма тврде да је ова позиција у супротности са учењем Новог завета, које наглашава важност послушности Божјој вољи и потреба да верници живе по Његовим заповестима. Они такође истичу да Божји закон није само листа правила и прописа, већ пре одраз Божјег карактера и водич за морално исправан живот.ӕӕ Укратко, антиномизам је теолошка позиција која одбацује обавезујућу природу закон Божији о хришћанима, заснован на веровању да је спасење бесплатан дар благодати и да држање закона не може заслужити нити допринети сопственом оправдању пред Богом.