Разумевање апокрифа: дефиниција, примери и значај

Апокрифон (множина: апокриф) је термин који се користи за описивање књижевних дела или других текстова за које се сматра да су сумњиве аутентичности или ауторства. Термин се често користи у религиозном контексту, где се односи на текстове за које се не сматра да су део званичног канона Светог писма, али за које се и даље може сматрати да су вредни или релевантни за вернике.ӕӕ Реч „апокрифон” долази од грчка реч „апокрифос“, што значи „скривено“. Ово се односи на чињеницу да многи апокрифни текстови нису били широко познати или прихваћени као аутентични од стране шире верске заједнице, па се сматрало да су „скривени“ или „изгубљени“ за ширу јавност.ӕӕ Примери апокрифа укључују:ӕӕ* Гностичка јеванђеља, која су збирка текстова који су написани у раној хришћанској ери, али нису укључени у званични канон Светог писма. Ови текстови нуде алтернативне перспективе о животу и учењу Исуса Христа и раном хришћанском покрету.ӕ* Књига Енохова, древни јеврејски текст који није део хебрејске Библије, али га неке верске традиције сматрају апокрифним . Овај текст садржи описе анђела, демона и краја света.ӕ* Свици са Мртвог мора, који су збирка текстова откривених у пећинама у близини Мртвог мора 1940-их и 1950-их. Ови текстови укључују апокрифна дела као што су Књига о Еноху и Јеванђеље по Јуди, као и други религиозни и филозофски текстови.ӕӕ Све у свему, термин „апокрифон” се користи за описивање текстова за које се сматра да су несигурне аутентичности или вредности, али која би и даље могла бити од интереса за научнике и вернике.