Разумевање Аутоелеватион у Виндовс-у: Како захтевати веће привилегије за апликације

Аутоелеватион је функција у Виндовс-у која омогућава апликацијама да аутоматски траже више нивое интегритета (ИЛ) од својих, како би извршиле одређене радње или приступиле ограниченим ресурсима.ӕӕКада апликација затражи аутоматско подизање, оперативни систем ће од корисника затражити дозволу за подизање нивоа ИЛ апликације на тражени ниво. Ако корисник одобри дозволу, апликација ће моћи да изврши тражену радњу или приступи ограниченом ресурсу.ӕӕАутоматско подизање је корисно за апликације које треба да обављају задатке који захтевају веће привилегије од оних које су додељене самој апликацији. На пример, антивирусни програм може захтевати аутоелевацију да скенира системску датотеку која захтева приступ на нивоу администратора.ӕӕПостоје различити типови аутоматског подизања нивоа доступни у Виндовс-у, укључујући:ӕӕ* Пуна висина: Апликација захтева и добија потпуни приступ на нивоу администратора. ӕ* Ограничена елевација: Апликација захтева и даје јој ограничене привилегије, као што је могућност читања или писања у одређене датотеке или кључеве регистратора.ӕ* Висина корисника: Апликација захтева и даје јој повишене привилегије за одређеног корисника, а не за цео систем.ӕӕАутоматско подизање се може конфигурисати преко смерница групе или других алата за управљање и може се ограничити или дозволити на основу специфичних критеријума, као што су извор захтева, тип радње која се изводи или идентитет корисника.