Разумевање афиксације у језику

Афиксација је лингвистички процес у коме се везани морфем, као што је префикс или суфикс, додаје коренској речи да би се формирала нова реч. Везани морфем може бити флекцијски маркер, као што је суфикс множине, или деривациони морфем, као што је глаголски суфикс који указује на време или аспект.ӕӕАфиксација може служити различитим функцијама у језику, укључујући:ӕӕ1. Флексија: означава граматичке информације као што су време, број или род.ӕ2. Деривација: промена значења или функције речи, као што је претварање именице у глагол.ӕ3. Композиционост: омогућавање комбиновања речи да би се формирали сложенији изрази.ӕӕПримери афикса укључују:ӕӕ1. Префикси: не- (нпр. нељубазан), не- (нпр. непушач), анти- (нпр. против рата)ӕ2. Суфикси: -несс (нпр. љубазност), -хоод (нпр., детињство), -ли (нпр., брзо)ӕ3. Флективни наставци: -с (нпр. мачка, мачке), -ед (нпр. ходати, ходати), -инг (нпр. трчање, трчање)ӕ4. Изводни суфикси: -изер (нпр. активиста, организатор), -ифи (нпр. комерцијализовати, драматизовати)ӕӕ Афиксација је продуктиван процес у многим језицима и игра кључну улогу у стварању нових речи и изражавању граматичких односа.