Разумевање бергсонизма: филозофија интуиције и субјективног искуства

Бергсонизам је филозофска струја коју је развио француски филозоф Анри Бергсон (1859-1941). Он наглашава важност интуиције и субјективног искуства у разумевању стварности и одбацује идеју да се стварност може свести на чисто објективне или механичке концепте.ӕӕБергсонизам се заснива на идеји да је време субјективно и квалитативно искуство, а не линеарно и квантитативна мера. Бергсон је веровао да је наше традиционално разумевање времена као линеарне прогресије прошлости, садашњости и будућности производ нашег интелекта и његове способности да мери и подели свет на дискретне јединице. Међутим, ово разумевање времена је ограничено и не обухвата пуно богатство и сложеност људског искуства.ӕӕ Насупрот томе, Бергсон је тврдио да се време најбоље разуме кроз интуицију, што нам омогућава да директно искусимо ток свести и квалитативне промене које се дешавају. унутар њега. То значи да време није само низ дискретних тренутака, већ континуиран и динамичан процес који се стално развија и мења.ӕӕБергсонизам такође наглашава важност тела и његову улогу у обликовању нашег доживљаја стварности. Бергсон је веровао да тело није само физички суд за ум, већ саставни део наше свести и нашег доживљаја света. Он је тврдио да нам тело омогућава да опажамо и комуницирамо са светом на начин који је јединствен и несводив на чисто интелектуалне или когнитивне процесе.ӕӕНеки кључни концепти у Бергсонизму укључују:ӕӕ* Интуицију: Директно и непосредно искуство стварности, што је различито од интелектуалног разумевања или расуђивања.ӕ* Време: Субјективно и квалитативно искуство које се најбоље разуме кроз интуицију, а не као линеарну меру.ӕ* Свест: Динамичан и стално еволуирајући процес који је уско везан за тело и његове перцепције .ӕ* Тело: Саставни део наше свести и нашег доживљаја света, који нам омогућава да перципирамо и комуницирамо са стварношћу на јединствен и отелотворен начин.ӕӕ Све у свему, бергсонизам наглашава важност субјективног искуства и интуиције у разумевању стварности, и одбацује идеју да се стварност може свести на чисто објективне или механичке концепте. То је филозофска струја која наставља да утиче на савремену мисао и културу, посебно у областима филозофије, психологије и уметности.