Разумевање биотерапије: врсте, предности и ризици

Биотерапија, такође позната као имунотерапија, је врста лечења рака која користи сопствени имуни систем тела за борбу против рака. Делује тако што стимулише или појачава способност имуног система да препозна и нападне ћелије рака.ӕПостоји неколико различитих типова биотерапије, укључујући:ӕ1. Моноклонска антитела: Ово су лабораторијски произведени протеини који се везују за специфичне протеине на површини ћелија рака, помажући имунолошком систему да препозна и нападне ћелије. Примери укључују ритуксимаб (Ритукан) и трастузумаб (Херцептин).ӕ2. Инхибитори имуних контролних тачака: Ови лекови делују тако што блокирају протеине на имуним ћелијама који их нормално спречавају да нападају ћелије рака. Примери укључују пембролизумаб (Кеитруда) и ниволумаб (Опдиво).ӕ3. Вакцине против рака: Ово су вакцине које су дизајниране да стимулишу имуни систем да препозна и нападне ћелије рака. Примери укључују сипулеуцел-Т (Провенге) и ЦимаВак-ЕГФ.ӕ4. Адоптивна Т-ћелијска терапија: Ово је облик биотерапије у којој се имуне ћелије зване Т ћелије уклањају из тела пацијента, модификују у лабораторији да препознају и нападну ћелије рака, а затим се поново уносе у пацијента. Примери укључују терапију химерним антигенским рецептором (ЦАР) Т-ћелијску терапију и терапију Т-ћелијским рецептором (ТЦР).ӕБиотерапија се може користити за лечење широког спектра карцинома, укључујући рак дојке, рак плућа, меланом и друге. Често се користи у комбинацији са другим третманима, као што су хемотерапија или терапија зрачењем, и може се примењивати у различитим облицима, укључујући интравенозно, ињекцијом или веном.ӕПредности биотерапије укључују:ӕ1. Циљани третман: Биотерапија може бити усмерена на специфичне протеине на ћелијама рака, смањујући штету здравим ћелијама.ӕ2. Побољшане стопе одговора: Биотерапија може стимулисати имуни систем да препозна и нападне ћелије рака ефикасније од традиционалне хемотерапије.ӕ3. Повећано време преживљавања: Биотерапија може побољшати време преживљавања за неке пацијенте са одређеним врстама рака.ӕ4. Смањени нежељени ефекти: Биотерапија може имати мање нежељених ефеката од традиционалне хемотерапије, пошто циља специфичне протеине на ћелије рака, а не на све ћелије које се брзо деле.ӕ5. Потенцијал за дуготрајну ремисију: Неке биотерапије, као што је терапија ЦАР Т-ћелијама, имају потенцијал да постигну дуготрајну ремисију код неких пацијената.ӕМеђутим, постоје и потенцијални ризици и нежељени ефекти повезани са биотерапијом, укључујући:ӕ1. Нежељени догађаји повезани са имунитетом (ИРАЕс): Биотерапија може да изазове нежељене ефекте повезане са имунитетом, као што су осип на кожи, умор и дијареја, као и теже реакције као што је запаљење органа или ткива.ӕ2. Ослобађање антигена: Биотерапија може изазвати ослобађање антигена из ћелија рака, што доводи до имунолошког одговора који може бити штетан за здраве ћелије.ӕ3. Синдром ослобађања цитокина (ЦРС): Биотерапија може изазвати ослобађање цитокина, протеина који могу изазвати упалу и друге нежељене ефекте.ӕ4. Синдром лизе тумора: Биотерапија може изазвати брзу смрт ћелија рака, што доводи до ослобађања ћелијског садржаја у крвоток и потенцијално изазива компликације као што су оштећење бубрега или срчане аритмије.ӕ Све у свему, биотерапија је обећавајућа опција лечења за многе пацијенте са раком, али такође може имати потенцијалне ризике и нежељене ефекте којима здравствени радници морају пажљиво да управљају.