Разумевање Брехтовског позоришта: еп, отуђење и политички ангажман

Брехтијан се позива на идеје и технике немачког драмског писца и редитеља Бертолта Брехта, који је био познат по свом авангардном и експерименталном приступу позоришту. Брехтов рад је довео у питање традиционалне драмске форме и конвенције, и уместо тога наглашавао друштвени и политички контекст драма. Неке кључне карактеристике брехтовског позоришта укључују:ӕӕ* Епско позориште: Брехт је веровао да позориште треба да буде колективно искуство, а не индивидуално. Користио је технике попут песме, музике и нарације да створи осећај дистанце између публике и акције на сцени.ӕ* Ефекат отуђења: Брехт је користио технике као што су дистанцирање, нереалистични сетови и костими и неконвенционални стилови глуме да би створити „ефекат отуђења” који би подсетио публику да гледа представу, а не да је уроњена у њу.ӕ* Политичко ангажовање: Брехтове драме често су се бавиле политичким и друштвеним питањима, као што су сиромаштво, неједнакост и борба за правда. Веровао је да позориште треба да буде оруђе за друштвене промене.ӕ* Заједничко стварање: Брехт је веровао да позориште треба да буде процес сарадње између глумаца, редитеља и драмског писца. Подстицао је своје глумце да допринесу својим идејама и искуствима у продукцији.ӕӕНеке од Брехтових најпознатијих комада су „Опера од три пенија“, „Махагони“ и „Мајка“. Његов утицај се може видети у многим савременим позоришним кућама и представама, као иу раду других драматурга и редитеља који су инспирисани његовим идејама.