Разумевање дисморфофобије: симптоми, узроци и опције лечења
Дисморфофобија је врста анксиозног поремећаја где појединац постаје заокупљен уоченим недостатком или недостатком у свом изгледу. Ово може довести до значајног стреса, оштећења у свакодневном функционисању и понашања које се понавља у циљу смањења уочених недостатака.ӕЉуди са дисморфофобијом могу се претерано усредсредити на своје уочене недостатке, као што су акне, ожиљци или облик тела, и упустити се у компулзивно понашање као што је неговање или брање коже да покушате да исправите или сакријете недостатак. Они такође могу да избегавају друштвене ситуације или активности у којима се осећају самосвесно због свог изгледа.ӕДисморфофобија је често повезана са другим менталним здравственим стањима, као што су опсесивно-компулзивни поремећај (ОЦД), телесни дисморфни поремећај (БДД) и социјални анксиозни поремећај. Лечење дисморфофобије обично укључује комбинацију когнитивно-бихејвиоралне терапије (ЦБТ) и лекова.ӕКоји су симптоми дисморфофобије?ӕСимптоми дисморфофобије могу да варирају по тежини и учесталости, али могу укључивати:ӕПретерану заокупљеност недостатком или дефектним у једном изгледӕ Понављајућа понашања, као што је дотеривање или брање коже, усмерена на исправљање или сакривање уочених недостатакаӕИзбегавање друштвених ситуација или активности у којима постоји вероватноћа да ће се појавити самосвест о свом изгледуӕЗначајна узнемиреност или оштећење свакодневног функционисања услед уочених недостатакаӕИнтрузивне мисли или компулзије уочени недостатакӕПотешкоће при одбацивању или бацању предмета за које се сматра да имају потенцијалну употребу у исправљању манаӕНепрекидно тражење уверавања од других у вези са својим изгледомӕИзбегавање огледала или других рефлектујућих површинаӕОсећај самосвести или стида због свог изгледа у друштвеним ситуацијамаӕВ шта узрокује егзактност? дисморфофобије није у потпуности схваћено, али се сматра да је то сложена интеракција генетских, еколошких и психолошких фактора. Неки могући фактори који доприносе томе су:ӕГенетика: Појединци са породичном историјом анксиозних поремећаја или ОКП могу бити подложнији развоју дисморфофобије.ӕХемија мозга: Неравнотеже неуротрансмитера као што су серотонин и допамин могу допринети развоју дисморфофобије.ӕЦхиуматичне догађаје. , као што су малтретирање или задиркивање, могу повећати ризик од развоја дисморфофобије касније у животу.ӕДруштвени и културни фактори: Друштвени стандарди лепоте и медијски прикази физичког савршенства могу допринети осећају неадекватности и подстаћи заокупљеност уоченим манама.ӕ Особине личности: Појединци са одређене особине личности, као што су перфекционизам или ниско самопоштовање, могу бити склоније развоју дисморфофобије.ӕКако се лечи дисморфофобија?ӕЛечење дисморфофобије обично укључује комбинацију когнитивно-бихејвиоралне терапије (ЦБТ) и лекова. Циљ лечења је да помогне особама са дисморфофобијом да науче да управљају својом анксиозношћу и смање своју преокупацију уоченим недостацима.ӕКогнитивно-бихејвиорална терапија (ЦБТ): ЦБТ помаже појединцима да идентификују и изазову негативне мисаоне обрасце и понашања повезана са дисморфофобијом. Технике које се користе у ЦБТ-у могу укључивати:ӕПревенцију излагања и реакције (ЕРП): Ово укључује постепено излагање појединаца ситуацијама које изазивају њихову анксиозност, док их учи техникама да управљају својом анксиозношћу без укључивања у компулзивно понашање.ӕКогнитивно реструктурирање: Ово помаже појединцима да идентификују и изазову искривљене или бескорисне обрасце размишљања у вези са њиховим уоченим манама.ӕТерапије засноване на свесности: Ове технике помажу појединцима да развију већу свест о својим мислима и осећањима и науче да на њих реагују на пажљивији и саосећајнији начин.ӕЛекови: антидепресиви, нпр. као селективни инхибитори поновног преузимања серотонина (ССРИ), могу бити прописани да помогну у смањењу симптома дисморфофобије, као што су анксиозност и депресија.ӕСтратегије самопомоћи: Поред терапије и лекова, особе са дисморфофобијом такође могу имати користи од стратегија самопомоћи, као што су:ӕВежбање самосаосећања и самоприхватањаӕИзазивање негативних мисли и уверења о свом изгледуӕУкључивање у активности које промовишу самопоштовање и самопоуздање, као што су вежбање или креативне потрагеӕИзбегавање друштвених медија и других извора нереалних стандарда лепотеӕТражење подршке од пријатеља, породице или група за подршку.