Разумевање дисоцијације: врсте, узроци и опције лечења

Дисоцијативно се односи на групу стања у којима постоји неповезаност или раздвајање између различитих аспеката сопства, као што су мисли, сећања, осећања и искуства. Дисоцијација може бити одговор на трауму, стрес или друге неодољиве ситуације и може имати много различитих облика. Неки уобичајени примери дисоцијативних стања укључују:ӕӕ1. Дисоцијативна амнезија: Ово је стање у којем особа доживљава губитак памћења због важних информација о себи, својој прошлости или својој личној историји.ӕ2. Деперсонализација: Ово је осећај одвојености од сопственог тела или себе, као да се посматра изван свог тела.ӕ3. Дереализација: Ово је осећај одвојености од света око себе, као да није стваран.ӕ4. Забуна идентитета: Ово је недостатак јасноће о сопственом идентитету, вредностима или уверењима.ӕ5. Изобличење времена: Ово је изобличена перцепција времена, као што је доживљавање времена које пролази брже или спорије него што заправо јесте.ӕ6. Дисоцијативна фуга: Ово је изненадно, неочекивано путовање далеко од куће или посла, често праћено потпуним губитком сећања на прошлост и делимичним или потпуним губитком нечијег идентитета.ӕ7. Дисоцијативни транс: Ово је стање дубоке релаксације и појачане сугестибилности, које се често користи у хипнотерапији.ӕ8. Дисоцијативни поремећај који није другачије назначен (ДД-НОС): Ово је свеобухватна дијагноза за дисоцијативне симптоме који не испуњавају критеријуме за било који специфични дисоцијативни поремећај.ӕӕВажно је напоменути да дисоцијација може бити нормалан одговор на трауму или стрес, и не мора да значи да неко има дисоцијативни поремећај. Међутим, ако дисоцијативни симптоми изазивају значајан стрес или оштећење у свакодневном животу, може бити од помоћи потражити стручну помоћ од здравственог радника.