Разумевање Елиса теста: принцип, кораци и примена

Елиса (Ензиме-Линкед Иммуносорбент Ассаи) је широко коришћена техника у молекуларној биологији за детекцију и квантификацију протеина или пептида у узорку. То укључује везивање циљног протеина или пептида за антитело, које се затим детектује коришћењем супстрата заснованог на ензиму. Тест се заснива на принципу компетитивног везивања, где се циљни протеин или пептид такмиче са познатим стандардом за везивање за антитело.ӕӕОсновни кораци Елиса теста су следећи:ӕӕ1. Припрема узорака: Узорци се припремају екстракцијом протеина или пептида од интереса из ткива или ћелија.ӕ2. Припрема стандарда: Познате количине циљног протеина или пептида се припремају као стандарди.ӕ3. Облагање плоча: Микротитарске плоче су обложене специфичним антителом које се везује за циљни протеин или пептид.ӕ4. Инкубација и прање: Узорци и стандарди се додају у плоче и инкубирају током одређеног временског периода. Плоче се затим исперу да би се уклонио невезани материјал.ӕ5. Детекција: Супстрат, као што је ензимско коњуговано антитело, се додаје на плоче и инкубира у даљем временском периоду. Супстрат се везује за везани циљни протеин или пептид, што доводи до промене боје.ӕ6. Мерење: Интензитет боје се мери помоћу спектрофотометра или другог одговарајућег уређаја.ӕ7. Прорачун: Количина циљног протеина или пептида у сваком узорку се израчунава на основу интензитета боје и познате концентрације стандарда.ӕӕЕлиса тестови се широко користе у многим пољима, укључујући имунологију, истраживање рака, дијагнозу заразних болести и лекове развој. Оне нуде неколико предности у односу на друге технике, као што су Вестерн блоттинг и радиоимуно тестови, укључујући већу осетљивост, специфичност и једноставност.