Разумевање импликација у Буловим функцијама

Импликанти су начин представљања логичких односа између променљивих у Буловој функцији. У суштини, импликант је подскуп променљивих који логички одређује вредност друге променљиве.ӕӕНа пример, размотрите следећу Булову функцију:ӕӕф(к,и,з) = к ∧ и ∧ зӕӕУ овом случају можемо идентификовати три импликације :ӕӕ1. {к,и} – Ова импликација имплицира да з мора бити тачно, јер ако су и к и и тачни, онда з такође мора бити тачно.ӕ2. {з} – Ова импликација имплицира да к и и морају бити нетачни, јер ако је з тачно, онда к и и морају бити нетачни.ӕ3. {к,з} – Овај импликант имплицира да и мора бити нетачно, јер ако су и к и з тачни, онда и мора бити нетачно.ӕӕОви импликанти се могу користити за поједностављење функције уклањањем редундантних променљивих и/или клаузула. У овом случају, можемо уклонити клаузулу з из функције, јер је већ имплицирана у друге две клаузуле. Према томе, поједностављена функција би била:ӕӕф(к,и) = к ∧ иӕӕОво је само једноставан пример, али концепт импликанти се може применити и на много сложеније функције.ӕӕУ резимеу, импликанти су начин представљања логичке релације између променљивих у Буловој функцији, и могу се користити за поједностављење функције уклањањем сувишних променљивих и/или клаузула.