Разумевање интериоризације: Психолошки процес инкорпорирања спољашњих идеја у наш само-концепт

Интериоризација је психолошки процес у коме појединац уграђује спољашње идеје, вредности или веровања у свој унутрашњи поглед на свет и самопоимање. Укључује интеграцију спољашњих стимуланса у сопствене мисли, осећања и понашања, стварајући осећај власништва и интернализацију усвојених идеја или вредности.ӕӕ Другим речима, интернализација је процес узимања нечега што је спољашње за себе и стварања део сопственог унутрашњег искуства, тако да постаје фундаментални аспект човековог самопоимања и погледа на свет. То се може десити кроз социјализацију, образовање, културне утицаје или лична искуства.ӕӕНа пример, неко ко одраста у религиозној заједници може да унесе у себе уверења и вредности своје вере, чинећи их саставним делом сопственог идентитета и самопоимања. Слично томе, неко ко научи нову вештину или усвоји нову перспективу кроз образовање или обуку може да интернализује то знање и учини га делом сопственог разумевања себе и света око себе.ӕӕИнтериоризација може бити и позитивна и негативна, у зависности од природе спољашњих идеја или вредности које се инкорпорирају. На пример, ако појединац интернализује штетна веровања или понашања, као што су предрасуде или сумње у себе, то може довести до негативних последица по њихово ментално здравље и добробит. С друге стране, ако интернализују оснажујућа уверења и вредности, као што су самопоуздање или саосећање, то може довести до личног раста и позитивних исхода.