Разумевање интерколумније у класичној архитектури

Интерколумнијација се односи на простор или празнину између две суседне колоне у згради. То је важан аспект класичне архитектуре, посебно у древним грчким и римским зградама. Термин се такође може користити шире за означавање размака између било која два вертикална елемента, као што су пиластри или лукови.ӕУ класичној архитектури, међуколумнијација се користила за стварање осећаја реда и пропорције у зградама. Размак између стубова је пажљиво прорачунат да би се створио ритам простора и да би се нагласиле одређене карактеристике зграде, као што су улаз или купола. Међуколумнијација се може прилагодити различитим архитектонским стиловима и сврхама, од једноставног и рустичног до сложеног и китњастог.ӕМеђуколумнијација се може мерити у смислу растојања између центара два суседна стуба, или растојања између страна стубова . Обично се изражава у јединицама висине или ширине и може да се креће од неколико инча до неколико стопа.ӕУ модерној архитектури, међуколумнијација је у великој мери замењена другим елементима дизајна, као што су зидови, прозори и врата. Међутим, концепт интерколумније наставља да утиче на архитектонски дизајн, посебно у коришћењу мрежа и модуларних система за стварање ритма и реда у зградама.