Разумевање ирационалности: врсте и примери

Ирационалност се односи на употребу образложења или аргумената који нису засновани на чињеницама, доказима или логичким принципима. То може укључивати погрешно закључивање, лажне или обмањујуће информације или недостатак вештина критичког мишљења.ӕӕЕво неких примера ирационалности:ӕӕ1. Ад хоминем напади: Уместо да се бавите аргументом или проблемом, нападајте особу која износи аргумент или њене личне карактеристике.ӕ2. Аргументи сламка: Погрешно представљање или преувеличавање аргумента противника ради лакшег напада или одбацивања.ӕ3. Лажне дихотомије: Представљање само две опције као да су једине могућности када могу постојати друге алтернативе.ӕ4. Грешке на клизавој косини: под претпоставком да ће један догађај неизбежно довести до низа негативних последица без пружања доказа.ӕ5. Апел на ауторитет: Коришћење мишљења ауторитета да поткрепи аргумент без пружања било каквих стварних доказа или логичког образложења.ӕ6. Исхитрене генерализације: Доношење закључака на основу недовољних или пристрасних података.ӕ7. Кружно резоновање: Коришћење истог аргумента или премисе да подржи други аргумент или премису, стварајући кружну логику.ӕ8. Заблуде са лажним узроком: Приписивање узрока ефекту без пружања довољно доказа.ӕ9. Апел на емоције: Коришћење емоционалног позива уместо логичког расуђивања да поткрепи аргумент.ӕ10. Пристрасност потврде: Селективно тражење информација које потврђују нечија претходна уверења и игнорисање или одбацивање информација које су им у супротности.ӕӕВажно је бити свестан ових врста ирационалности како би се критички проценили аргументи и донеле информисане одлуке на основу доказа и логичког закључивања.