Разумевање и избегавање прекомерне неге у здравству

Прекомерна брига је термин који се користи у контексту здравствене заштите да опише прекомерно или непотребно медицинско лечење или интервенцију. Такође се може односити на чин пружања више неге него што је неопходно или прикладно за стање пацијента.ӕӕПретерана брига се може јавити из различитих разлога, укључујући:ӕӕ1. Страх од злоупотребе: Здравствени радници могу оклевати да одступе од утврђених протокола или стандарда неге, чак и ако они нису у најбољем интересу пацијента, из страха да ће бити тужени због злоупотребе.ӕ2. Очекивања пацијената: Неки пацијенти могу имати нереална очекивања о томе шта се може постићи медицинским третманом и могу вршити притисак на своје здравствене раднике да пруже агресивнију или опсежнију негу него што је потребно.ӕ3. Недостатак комуникације: Лоша комуникација између здравствених радника, пацијената и породица може довести до неспоразума о потребном одговарајућем нивоу неге.ӕ4. Страх од неуспеха: Здравствени радници могу оклевати да испробају нове приступе или третмане који су изван њихове зоне комфора, из страха да ће пацијент изневерити.ӕ5. Погрешна дијагноза: Претерана брига може да се јави када се пацијенту погрешно дијагностикује озбиљније стање него што га заиста има, што доводи до непотребног лечења.ӕ6. Претерано коришћење ресурса: Претерана брига такође може да доведе до прекомерног коришћења медицинских ресурса, као што су хоспитализације, процедуре и тестови, што може бити скупо и можда неће пружити никакву корист пацијенту.ӕӕПретерана брига може имати негативне последице по пацијенте, укључујући повећан ризик од компликације, нежељени догађаји и инфекције повезане са здравственом заштитом. То такође може довести до непотребних трошкова и коришћења ресурса, што може допринети високим трошковима здравствене заштите.ӕӕДа би избегли прекомерну бригу, здравствени радници би требало да се усредсреде на пружање неге засноване на доказима која је прилагођена индивидуалним потребама сваког пацијента. Такође би требало да отворено и искрено комуницирају са пацијентима и породицама о потребном одговарајућем нивоу неге и да буду спремни да оспоравају непотребне или претеране захтеве за лечењем. Поред тога, здравствени системи треба да раде на смањењу непотребних варијација у медицинској пракси и да промовишу употребу најбољих пракси и смерница.