Разумевање кардиографа: врсте, употреба и дијагноза срчаних обољења

Кардиографи су графички прикази електричне активности срца, који се обично снимају помоћу електрокардиограма (ЕКГ). ЕКГ мери електричне сигнале које производи срце и бележи их као низ таласа на графикону. Ови графикони се могу користити за дијагнозу и праћење различитих срчаних стања, као што су аритмије, болест коронарне артерије и срчана инсуфицијенција.ӕӕПостоји неколико типова кардиографа, укључујући:ӕӕ1. Површински ЕКГ: Ово је најчешћи тип кардиографа, који бележи електричну активност срца са електрода постављених на површину коже.ӕ2. Интравенски (ИВ) ЕКГ: Овај тип кардиографа бележи електричну активност срца кроз ИВ катетер убачен у вену.ӕ3. Имплантабилни лооп рекордер (ИЛР): Ово је мали уређај који се имплантира испод коже грудног коша да би забележио електричну активност срца током дужег временског периода.ӕ4. Холтер монитор: Ово је преносиви уређај који бележи електричну активност срца у периоду од 24 сата.ӕ5. Монитор догађаја: Ово је преносиви уређај који бележи електричну активност срца током дужег временског периода, обично 1-2 недеље.ӕӕКардиографи се користе за дијагностиковање и праћење различитих срчаних стања, као што су:ӕӕ1. Аритмије: Абнормални срчани ритмови могу се открити анализом кардиографа.ӕ2. Болест коронарних артерија: Кардиографи могу помоћи у идентификацији абнормалне електричне активности у срцу која може указивати на болест коронарних артерија.ӕ3. Срчана инсуфицијенција: Кардиографи могу помоћи у дијагностици и праћењу срчане инсуфицијенције мерењем функције пумпања срца.ӕ4. Друга срчана стања: Кардиографи се такође могу користити за дијагностиковање и праћење других срчаних стања, као што су атријална фибрилација, вентрикуларна тахикардија и Волфф-Паркинсон-Вхите синдром.ӕӕ Све у свему, кардиографи су важан алат за дијагностиковање и праћење различитих срчаних стања, и они може помоћи здравственим радницима да развију ефикасне планове лечења за своје пацијенте.