Разумевање клистирања: врсте, сврхе и ризици

Клистирање је медицинска процедура у којој се течни раствор убацује у ректум или дебело црево да би се очистила доња црева и уклонили отпад. Раствор може бити физиолошки раствор, медицински раствор или биљна формула, у зависности од сврхе лечења.ӕӕПроцедура обично укључује уметање мале цевчице која се зове врх клистир у ректум и полако уливање раствора. Раствор затим тече кроз црева, помажући да се олабави и испере било какав отпад или остатке.ӕӕКлисти се понекад користе за лечење затвора, хемороида и других проблема са варењем. Такође се могу користити као припремна процедура пре одређених медицинских тестова, као што су колоноскопије, да би се очистила доња црева и осигурала тачност резултата.ӕӕПостоје различите врсте клистира, укључујући:ӕӕ1. Ректални клистир: Ово је најчешћи тип клистирања, у којем се раствор убацује у ректум кроз врх клистир.ӕ2. Сигмоидни клистир: Ова врста клистирања укључује уметање раствора у сигмоидно дебело црево, што је доњи део дебелог црева.ӕ3. Клистир на дебелом цреву: Ова врста клистирања укључује уметање раствора у цело дебело црево, а не само у ректум или сигмоидно црево.ӕ4. Ретенциони клистир: Ова врста клистирања укључује уметање раствора у ректум и затим задржавање током одређеног временског периода како би раствор деловао ефикасније.ӕ5. Клистир за чишћење: Ова врста клистирања се користи за чишћење доњег црева пре медицинске процедуре, као што је колоноскопија.ӕӕВажно је напоменути да клистир треба да изводи само здравствени радник, јер неправилна употреба клистир може изазвати озбиљне компликације, као што су инфекција или перфорација црева.