Разумевање назалности у говору: узроци, перцепције и технике за смањење

Назалност се односи на квалитет гласу који има назални или пецкав звук. Може бити узроковано разним факторима, укључујући облик носа и синуса, положај језика и начин на који ваздух струји кроз вокални тракт. Неки људи могу имати природан назалан глас због своје анатомије, док други могу развити назалност као резултат прехладе или алергија. Назалност такође може бити одлика одређених акцената или дијалеката, као што је "северни" акценат у Енглеској.ӕӕНазалност се може перципирати као позитивна или негативна, у зависности од контекста и културног порекла слушаоца. У неким културама, назални глас се сматра аутентичнијим или аутентичнијим, док у другим може бити повезан са инфериорношћу или недостатком софистицираности.ӕӕПостоји неколико техника које могу помоћи да се смањи назалност у говору, као што су:ӕӕ1. Терапија носне резонанције: Ово укључује коришћење вежби и техника за промену начина на који ваздух струји кроз носну шупљину и синусе, што може помоћи да се побољша јасноћа и резонанција гласа.ӕ2. Постављање језика: Промена положаја језика може помоћи да се промени облик вокалног тракта и смањи назалност. На пример, постављање језика ближе крову уста може помоћи да се отворе назални пролази и побољша контрола дисања.ӕ3. Вежбе дисања: Вежбе дубоког дисања могу помоћи да се побољша капацитет плућа и контрола протока ваздуха, што заузврат може помоћи у смањењу назалности.ӕ4. Постављање гласа: Промена положаја гласа у устима и грлу такође може помоћи да се смањи назалност. На пример, постављање гласа напредније у устима може помоћи да се глас пројектује и смањи количину назалне резонанце.ӕ5. Говорна терапија: Логопед може да ради са појединцима на идентификацији и решавању свих основних проблема који могу допринети назалности, као што је девијација септума или друге анатомске абнормалности. Они такође могу пружити вежбе и технике које помажу у побољшању контроле даха и вокалне технике.