Разумевање наклоности зла у будизму

Наклоност према злу (санскрит: пратигха) је термин који се користи у будизму да опише врсту негативног менталног стања или склоности која може довести до штетних радњи и патње. Често се преводи као „злобођа“ или „зла воља“, али се може схватити и као нека врста пристрасности или предрасуда због којих гледамо на друге у негативном светлу.ӕӕУ будистичким учењима, злу наклоност се сматра једним од десет неврлинских радњи (санскрит: акусалакарма) које могу довести до патње и поновног рађања у нижим сферама. На то се гледа као на облик мржње или зле воље према себи или другима, и може се манифестовати на различите начине, као што су љутња, озлојеђеност, љубомора или злоба.ӕӕ Наклоност према злу се сматра негативним менталним стањем јер може довести до штетних радње, као што је наношење штете другима или себи, а такође може створити осећај одвојености и поделе између нас и других. Насупрот томе, врли поступци (санскрит: схукла-кармас) су они који промовишу добробит себе и других, а заснивају се на квалитетима као што су саосећање, љубазност и разумевање.ӕӕУ будистичкој пракси, култивисање врлинских радњи и елиминација негативних менталних стања као што је зло наклоност сматра се суштинским за постизање среће, мира и ослобођења од патње. Ово може укључивати развијање свесности, концентрације и мудрости, као и практиковање етичког понашања и неговање позитивних квалитета као што су љубазност и саосећање.