

Разумевање незаразности: шта то значи и зашто је важно
Незаразност се односи на одсуство преношења или ширења болести или стања са једне особе или групе на другу. Другим речима, то значи да се болест или стање не може пренети на друге путем контакта или изложености.ӕӕНа пример, ако особа има незаразну болест као што је дијабетес, не може да зарази друге болешћу само тако што је у њиховој близини или додирује их . Слично томе, ако је група људи вакцинисана против одређене болести и нико од њих није заражен, онда се сматра да је болест незаразна у тој групи.ӕӕВажно је напоменути да незаразност не значи нужно да је болест или стање безопасно или благе. На пример, ХИВ је незаразна болест, али може имати тешке и по живот опасне последице ако се не лечи.




Незаразност се односи на одсуство способности преношења инфекције или болести са једне особе или ствари на другу. Другим речима, нешто што није заразно не може изазвати болест или инфекцију код других.ӕОвај термин се често користи у медицинском и научном контексту да опише болести или стања која се не преносе контактом са другима, као што су генетски поремећаји или одређене врсте рака. Такође се може користити шире да опише сваку ситуацију у којој једна особа или ствар нема способност да утиче на другу.ӕНа пример, незаразна болест је она која се не може пренети са особе на особу путем случајног контакта, као што је додиривање или дељење храна и пиће. Слично, незаразни предмет или површина је онај који не може пренети инфекцију или болест, чак и ако је дошао у контакт са неким ко има болест.ӕ Насупрот томе, заразне болести су оне које се могу пренети са особе на особу путем случајног контакта, као што је обична прехлада или грип. Заразни предмети и површине су они који имају потенцијал да пренесу инфекцију или болест на друге, као што су кваке на вратима, тастатуре или друге површине које су дошле у контакт са неким ко је болестан.ӕ Све у свему, незаразност је важан концепт у медицини и јавности здравље, јер нам помаже да разумемо које болести и стања се могу пренети са једне особе на другу, а која не. Ово знање може да нас информише о томе како да заштитимо себе и друге од болести, као што је често прање руку, избегавање блиског контакта са болесним људима и поштовање других добрих хигијенских пракси.



