Разумевање неразрађености у језику

Неразрађеност је термин који се користи у лингвистици да опише степен до којег реч или фраза није обележена флективном морфологијом, односно нема суфиксе или завршетке који указују на граматичке информације као што су време, падеж или број. Неразрађене речи и фразе су обично краће и основнијег облика од сложених и често им недостају карактеристичне граматичке карактеристике које разликују једну граматичку категорију од друге.ӕӕНа пример, на енглеском, реч „трчати” је неразрађен глаголски облик јер нема флективних завршетака који би указивали на време, лице или број. Насупрот томе, глагол "ран" је сложен облик јер има завршетак -ед који указује на прошло време. Слично томе, фраза "мачка" није разрађена јер нема никакве флективне наставке, док је фраза "мачке" разрађена јер има завршетак -с који означава множину.ӕӕ Неразрађеност се често користи као контраст сложеном језику , коју карактерише присуство флективне морфологије и већи степен граматичке сложености. Неразрађени језик се обично користи у неформалним контекстима, као што је разговор, док се сложени језик чешће користи у формалним контекстима, као што је писање.