Разумевање Остензије: Моћ невербалних знакова у комуникацији

Остензија је термин који се користи у лингвистици и филозофији да се односи на начин на који говорници користе гестове, изразе лица и друге невербалне знакове да пренесу значење изван онога што се може изразити само језиком.ӕӕ Концепт остенције је први увео филозоф Лудвиг Витгенштајн, који је тврдио да је велики део наше комуникације заснован на невербалним знацима, а не само на речима које користимо. На пример, говорник може да употреби подигнуту обрву или климање главом да покаже да поставља питање, уместо да једноставно употреби саму реч „питање“.ӕӕОстензија се може видети у много различитих контекста, од свакодневних разговора до више формалне презентације или перформансе. У сваком случају, говорник користи невербалне знакове како би пренео значење и додао дубину својој поруци.ӕӕНеки уобичајени примери остенције укључују:ӕӕ1. Гестови: Говорник може користити покрете рукама да илуструје поенту или нагласи одређену идеју. На пример, говорник може да подигне прст да би означио „један“ или да користи покрете да покаже „много“.ӕ2. Изрази лица: Говорник може користити изразе лица да пренесе емоције као што су срећа, туга или изненађење. На пример, говорник може да се насмеши да покаже да је срећан или да се намршти да покаже да је узнемирен.ӕ3. Говор тела: Говорник може користити говор тела да пренесе самопоуздање, нервозу или друге емоције. На пример, говорник може да стоји усправно и да успостави контакт очима да покаже самопоуздање, или да се погне и избегне контакт очима да покаже нервозу.ӕ4. Близина: Говорник може користити близину да пренесе интимност или удаљеност. На пример, говорник се може нагнути близу слушаоца како би показао да дели тајну, или стајати далеко да би показао да је љут.ӕ5. Паралингвистички знакови: Говорник може користити паралингвистичке знакове као што су тон гласа, јачина, висина и брзина говора да пренесе значење. На пример, говорник може користити саркастичан тон гласа како би указао да не мисли буквално оно што говори.ӕӕ Све у свему, остенција је важан аспект људске комуникације, јер омогућава говорницима да пренесу сложене идеје и емоције изван онога што се може изражена само језиком.