Разумевање посланица у Новом завету

Посланице су писма или поруке које су написали апостоли, пророци и други ранохришћански вође у Новом завету. Реч „посланица“ потиче од грчке речи „епистоле“, што значи „писмо“. Ова писма су написана раним хришћанским заједницама, појединцима или одређеним групама људи како би им пружили смернице, упутства и охрабрење у њиховој вери.ӕӕПостоји неколико посланица у Новом завету, укључујући:ӕӕ1. Павлове посланице: Ово укључује Римљанима, 1. Коринћанима, 2. Коринћанима, Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, 1. Солуњанима, 2. Солуњанима, 1. Тимотеју, 2. Тимотеју, Титу и Филимону.ӕ2. Петрова посланица: Ово се налази у 1. Петровој и 2. Петровој посланици.ӕ3. Јованове посланице: Оне укључују 1. Јованову, 2. Јованову и 3. Јованову.ӕ4. Јудина посланица: Ово се налази у књизи Јуде.ӕ5. Опште посланице: Ово су Јевреји, Јаков и Откривење.ӕӕПосланице пружају драгоцене увиде у веровања, обичаје и борбе раних хришћанских заједница и нуде практичне савете о томе како живети живот у вери. Они такође садрже неке од најлепших и најдубљих пасуса Новог завета, као што је Павлов опис љубави у 1. Коринћанима 13 и Исусова порука наде и искупљења у Откривењу.