Разумевање постписмености: промена у културним вредностима

Постписменост се односи на државу или друштво у којем већина становништва може да чита и пише, али где способност да то чини више не даје друштвену предност или статус. Другим речима, постписменост је друштво у коме је писменост широко распрострањена, али није нужно цењена или привилегована.ӕӕУ постписменом друштву, читање и писање се виде као основне вештине пре него као маркери интелигенције или софистицираности. Ово може бити узроковано разним факторима, као што су доступност информација путем технологије, опадање одређених облика писане комуникације или промјене друштвених норми и вриједности.ӕӕ Концепт постписмености први је предложио књижевни критичар и научник, Џорџ Штајнер, у својој књизи „Тхе Деатх оф Трагеди“ из 1994. Штајнер је тврдио да су успон масовних медија и опадање традиционалних облика књижевности довели до промене у културним вредностима, тако да се писменост више није сматрала кључним фактором у одређивању нечијег места у друштву.ӕӕОд тада је идеја постписмености истраживали су научници у различитим областима, укључујући образовање, социологију и културолошке студије. Неки су тврдили да постписменост представља нову фазу у развоју људске комуникације, док су је други видели као претњу традиционалним облицима писмености и интелектуалног истраживања.