Разумевање предкњижевности и њеног значаја у људској историји

Предкњижевност се односи на текстове, слике и друге облике медија који су произведени пре проналаска писања. Ова предписмена друштва ослањају се на усмену традицију да би пренели приче, историје и културно знање са једне генерације на другу. Предписменост је термин који се користи за описивање периода људске историје пре развоја система писања. Током овог времена, људи су комуницирали говорним језиком, гестовима и визуелним симболима, као што су пиктографи или петроглифи.ӕӕПрелитература може имати много облика, укључујући:ӕӕ1. Усмене приче и легенде: То су приче које су се преносиле кроз генерације усменом предајом, често са јаким нагласком на незаборавне ликове, догађаје и моралне поуке.ӕ2. Епи: Дуге, наративне песме које говоре о херојским делима или важним догађајима у историји друштва. Примери укључују Хомерову Илијаду и Одисеју.ӕ3. Баладе: кратке, наративне песме које причају причу, често са фолклорном или романтичном темом.ӕ4. Народне приче: Приче које се преносе кроз генерације и често су укорењене у локалним обичајима и традицији.ӕ5. Обредни текстови: То су текстови који се користе у верским или церемонијалним контекстима, као што су химне, молитве или загонетки.ӕ6. Натписи: писане поруке или симболи који су уклесани у камен, дрво или друге материјале.ӕ7. Сликовни прикази: Слике или цртежи који преносе информације или причају причу, као што су пећинске слике или петроглифи.ӕӕПрекњижевност је важна за разумевање културног и историјског контекста преписмених друштава, као и за развој система писања и књижевности уопште. Многа прекњижевна друштва су иза себе оставила богато наслеђе усмених прича и других облика прекњижевности које се и данас проучавају и цене.