Разумевање преоптерећења у рачунарским системима и мрежама

Преоптерећење се односи на ситуацију у којој систем или мрежа није у стању да се носи са количином саобраћаја или података које прима. То се може десити из разних разлога, као што је нагло повећање броја корисника или велика количина података који се преносе одједном. Када је систем преоптерећен, може да постане спор или да не реагује, па чак и да се сруши или потпуно поквари.ӕӕПостоји неколико типова преоптерећења до којих може доћи у рачунарским системима и мрежама, укључујући:ӕӕ1. Преоптерећење ЦПУ-а: Ово се дешава када централна процесорска јединица (ЦПУ) није у стању да поднесе количину посла који се од ње тражи. Ово се може десити ако се истовремено покреће превише процеса или ако један процес троши превише ЦПУ ресурса.ӕ2. Преоптерећење меморије: Ово се дешава када меморија система није у стању да задржи све податке које треба да обради. Ово се може десити ако се истовремено покреће превише апликација или ако једна апликација користи превише меморије.ӕ3. Преоптерећење мреже: Ово се дешава када мрежа није у стању да поднесе количину саобраћаја који прима. Ово се може десити ако превише корисника приступа мрежи одједном, или ако један корисник преноси превише података.ӕ4. Преоптерећење диска: Ово се дешава када системско складиште диска није у стању да задржи све податке које треба да ускладишти. Ово се може десити ако је на систему инсталирано превише датотека или апликација, или ако је једна датотека или апликација превелика.ӕӕДа бисте спречили преоптерећење рачунарских система и мрежа, важно је пажљиво управљати ресурсима као што су ЦПУ, меморија, мрежа пропусни опсег и простор на диску. Ово може укључивати технике као што су:ӕӕ1. Балансирање оптерећења: Ово укључује дистрибуцију оптерећења на више сервера или процеса како би се спречило преоптерећење било ког сервера или процеса.ӕ2. Алокација ресурса: Ово укључује додељивање одређених количина ресурса (као што су ЦПУ, меморија и пропусни опсег мреже) различитим апликацијама или корисницима како би се осигурало да ниједна апликација или корисник не троше превише ресурса.ӕ3. Кеширање: Ово укључује складиштење података којима се често приступа у меморију или на диск како би се смањила количина података који треба да се пренесу или обрађују.ӕ4. Мреже за испоруку садржаја (ЦДН): Ово су мреже сервера који су распоређени на различитим географским локацијама како би се обезбедио бржи и поузданији приступ садржају.ӕ5. Рачунарство у облаку: Ово укључује коришћење инфраструктуре засноване на облаку за обезбеђивање скалабилног приступа на захтев ресурсима као што су ЦПУ, меморија и складиште.