Разумевање разломака: правила за сабирање, одузимање, множење и дељење

Разломак је начин изражавања дела целине. Састоји се од два дела: горњег броја који се зове бројилац и доњег броја који се назива именилац. Бројилац нам говори колико имамо једнаких делова, а именилац колико је велики сваки део. На пример, у разломку 3/4 имамо три једнака дела и сваки део је четвртине величине целине.ӕӕ10. Која су правила за сабирање и одузимање разломака са сличним имениоцима ?ӕӕ Приликом сабирања или одузимања разломака са сличним имениоцима, можемо сабирати или одузимати бројиоце и задржати именилац исти. На пример, 1/4 + 1/4 = 2/4, и 3/4 - 1/4 = 2/4.ӕӕ11. Која су правила за множење и дељење разломака ?ӕӕ Приликом множења разломака, заједно множимо бројиоце, а затим множимо имениоце. На пример, (2/3) к (3/4) = 6/12. Када делимо разломке, инвертујемо други разломак (тј. мењамо бројилац и именилац), а затим множимо. На пример, (4/5) / (2/3) = 8/15.ӕӕ12. Шта је мешовити број ?ӕӕ Мешовити број је комбинација целог броја и разломка. Записује се као цео број иза којег следи разломак. На пример, 3 1/2 је мешовити број, где је 3 цео број, а 1/2 разломак.ӕӕ13. Како сабирамо и одузимамо мешовите бројеве ?ӕӕДа бисмо сабирали или одузимали мешовите бројеве, прво сабирамо или одузимамо целе бројеве, а затим сабирамо или одузимамо разломке. На пример, 3 1/2 + 2 3/4 = 5 4/4, и 3 1/2 - 1 1/2 = 2 1/2.ӕӕ14. Шта је неправилан разломак ?ӕӕНеправилан разломак је разломак чији је бројилац једнак или већи од имениоца. На пример, 5/4 је неправилан разломак јер је 5 веће од 4.ӕӕ15. Како претварамо неправилан разломак у мешовити број ?ӕӕДа бисмо претворили неправи разломак у мешовити број, поделимо бројилац са имениоцем и резултат запишемо као цео број иза којег следи разломак. На пример, 5/4 = 1 1/4.