Разумевање спаљивања и материјала који се могу спалити

Спаљивање је процес управљања отпадом који укључује сагоревање органских материјала на високим температурама за производњу енергије, као што је електрична енергија или топлота. Израз "спаљиви" се односи на материјале који се могу спалити у инсинератору да би се произвела енергија.ӕӕПримери материјала који се обично сматрају спаљивим укључују:ӕӕ1. Чврсти комунални отпад (МСВ): Ово укључује смеће из домаћинства и други неопасни отпад који настаје у стамбеним, комерцијалним и институционалним активностима.ӕ2. Индустријски отпад: Ово укључује отпад који настаје индустријским процесима, као што су производња и грађевинарство.ӕ3. Пољопривредни отпад: Ово укључује остатке усева, животињско ђубриво и друге органске материјале настале пољопривредним активностима.ӕ4. Биомедицински отпад: Ово укључује медицински отпад, као што су игле, рукавице и други материјали контаминирани инфективним агенсима.ӕ5. Опасан отпад: Ово укључује материјале који су класификовани као опасни према савезним или државним прописима, као што су хемикалије, пестициди и тешки метали.ӕӕМатеријали који се не могу спаљивати укључују:ӕӕ1. Рециклажни материјал: Треба их одвојити од остатка тока отпада и послати у постројења за рециклажу уместо у спалионице.ӕ2. Материјали који се могу компостирати: Треба их компостирати уместо спаљивати, јер могу обезбедити вредне хранљиве материје за земљиште и пољопривреду.ӕ3. Токсични материјали: Треба их одложити на безбедан и еколошки прихватљив начин, као што су постројења за одлагање опасног отпада.ӕ4. Радиоактивним материјалима: са њима треба руковати и одлагати их у складу са савезним и државним прописима.ӕӕ Све у свему, циљ спаљивања је претварање органских материјала који се не могу рециклирати у енергију, уз минимизирање утицаја на животну средину и максимизирање користи за јавно здравље и безбедност.