Разумевање Стиглерове теорије фирме: Када фирме делују против сопственог интереса
Стиглер је термин који се користи у економији да опише феномен фирми или појединаца који се баве понашањем које није оптимално за њихов сопствени интерес, већ за добробит других. Ово може укључивати ствари као што су прекомерно улагање у истраживање и развој, пружање бесплатних услуга или производа или ангажовање у филантропији. Термин је сковао економиста Џорџ А. Стиглер 1960-их.ӕӕСтиглеров рад довео је у питање традиционални поглед на економску рационалност, који претпоставља да појединци и фирме увек делују у сопственом интересу. Он је тврдио да постоје ситуације у којима се појединци и компаније могу понашати на начине који нису оптимални за њих саме, већ за добробит других. Ово може укључивати ствари као што су:ӕӕ1. Прекомерно улагање у истраживање и развој: Предузеће може уложити више у истраживање и развој него што је потребно да би се постигао тренутни ниво производње, како би се изградила база знања која ће бити драгоцена у будућности.ӕ2. Пружање бесплатних услуга или производа: Предузеће може да пружа бесплатне услуге или производе одређеним купцима, иако би било исплативије да их наплаћује. Ово се може учинити да би се изградила добра воља и успоставила репутација за квалитет и поузданост.ӕ3. Ангажовање у филантропији: Фирма се може бавити добротворним активностима или донирати новац непрофитним организацијама, иако ове активности не доносе директну корист пословном резултату.ӕ4. Сарадња са конкурентима: Предузећа могу да сарађују на истраживачким и развојним пројектима, размењују информације или раде заједно на решавању заједничких изазова, иако то може да смањи њихов појединачни профит.ӕӕСтиглерова теорија фирме сугерише да постоје ситуације у којима се фирме могу понашати на начин који нису оптимални за себе, већ за добробит других. Ово може укључивати ствари као што су прекомерно улагање у истраживање и развој, пружање бесплатних услуга или производа или ангажовање у филантропији. Теорија доводи у питање традиционални поглед на економску рационалност, који претпоставља да појединци и фирме увек делују у сопственом интересу.